Svakodnevnica

Koliko puta moze duša da se slomi , sastavi pa opet slomi ....Od čega je satkana i imali rok trajanja .Koliko može boli da podnese ?  Ima li ograničenja ? Koji je limit onoga što može da podnese ....Da li je ipak neuništiva , besmrtna , večna ..

Postoji li oporavak od silnih šokova , ono kad te pogodi kao grom iz vedra neba , zakuca za zemlju i nisi u stanju da se podigneš . Neko vreme...Pa se boriš sam sa sobom , sa svojim i tuđim demonima , u glavi ludilo , misli se vrte sto na sat , a ti pokušavaš da misliš na nešto pozitivno .... U pustinji negativnih misli ta pozitivna kojoj težiš je jedno malo zrno tog peska . Treba ga pronaći što pre .

A šta onda kada isti šok doživiš dva puta ...šta mu to dođe , sudbina , splet okolnosti , nemogućnost da uvidiš grešku prvi put pa tražiš da te udari još jednom , ili nesto treće....Nije mi jasno kako neko dozvoli sebi istu grešku dva puta , a onda uviđam da sam taj neko i ja .Znate ono padneš, ustaneš , otreseš prljavštinu sa sebe i kreneš dalje još jači i pametniji , hrabriji ....Preboliš neprebolivo , pronađeš snagu koje nisi ni bio svestan , izlepiš slomljenu dušu i kreneš napred ...Milina,tišina,muzika,uživanje,lepota , druženje , sve iz početka , vratiš se negde gde si stao, nastaviš lagano korak po korak i uspeš .Uspeš da se vratiš na neki novi put, sada jači , pametniji, imaš volje za sto života , sem svakodnevnih trzavica , tebi je dobro . Onako prilično dobro. Dok ne uvidiš da si čovek .

Čovek je ono posebno biće što misli i oseća. Prilično je bitno šta misli , ali je mnogo bitnije šta oseća.Jer to što oseća menja misli. Ta osećanja menjaju život , menjaju početak i kraj , menjaju sve . Jedno veliko biće, padne zbog najmanje emocije . Ima nas koji nismo rođeni za svet današnjice .Ima nas koji još nismo naučili kako da živimo u današnje vreme . Nas koji osećamo svaki vetar,svaku kišu , svaki šum, miris,sliku , pesmu . Ima nas koje emocije vode kroz život, koji se svako malo rastavljamo na komade pa ponovo lepimo . U boli umiremo, ali se iz nje ponovo i rađamo , tuge se bojimo ali je i pobeđujemo . Ima nas i onih, koji posle svega idemo dalje ....sa oštećenim delovima ali ipak samo napred .